Шах је древна игра, па стога питање њеног порекла увек изазива дискусије и истраживања. Опште је прихваћено да шах има своје корене у Индији око 6. века, у време које се назива “Чатурања,” што значи “четири дивизије.” Ова рана верзија шаха била је слична савременом шаху, али је имала мало другачија правила и играла се са фигурама које представљају различите војне јединице, укључујући слонове, коњицу, краљеве и пешадинце.
Из Индије, игра се проширила у Персију где је постала позната као “Шатранџ”. Након тога, проширила се кроз Блиски исток и Северну Африку након што су муслимани освојили Персију. Шах је стигао у Европу преко трговачких путева и освајања, посебно кроз Шпанију и Италију током средњег века.
ШАХ У ЕВРОПИ
У Европи, у 15. веку, почеле су промене у правилима игре, посебно увођење краљица заједно са модерним бискупима. Као резултат ових промена, игра је постала динамичнија, са новим стратешким могућностима за играче. Ове измене учиниле су је популарном и међу другим класама друштва, што је довело до повећања њене популарности.
Шах је постао омиљен код људи који су посетили кафане у Паризу и Лондону током осамнаестог века, где су такође основани први шаховски клубови. Ово доба је сведочило о значајним напредцима у развоју теорије, када је шах почео да се сматра интелектуалном активношћу, а не само забавом.
Ера процвата шаха у Европи обележена је 19. веком. Правила су стандаризована; стога је први модерни турнир одржан у Лондону 1851. Друге ствари које су се десиле укључују оснивање многих шаховских клубова уз друге сродне организације, што је на крају довело до оснивања Међународне шаховске федерације (ФИДЕ) 1924. године.
Европа је остала доминантна на светској сцени за овај спорт током 20. века, произвевши такве шампионе као што су Александар Алехин, Анатолиј Карпов или Гари Каспаров. Велики број шампионских играча појавио се из школа или академија које су специјализоване искључиво за шах, као што су оне које се налазе у бившем Совјетском Савезу, Француској и Немачкој.
ШАХ У АМЕРИЦИ
Шах се играо у Америци током колонијалних времена, али је постао популаран тек након што су европски имигранти стигли у 19. веку. Шаховски центри су се појавили у градовима као што су Њујорк, Филаделфија и Бостон, где је било бројних клубова и шаховских сцена у кафићима.
Један од раних промотера шаха у Америци био је Бенџамин Франклин, који је то видео као алат за развијање моралних и интелектуалних квалитета. “Морал шаха,” његов есеј из 1786. године, један је од првих америчких записа о овој игри.
Osnivanje Šahovske federacije SAD 1939. godine bilo je veoma važno, posebno u smislu organizovanja turnira i popularizacije šaha širom zemlje. S vremenom, mnogi školski, fakultetski i nacionalni događaji uspostavili su šah kao aktivnost koja se može igrati iz zabave ili ozbiljne konkurencije.
Još jedna prekretnica za šah dogodila se u Americi tokom dvadesetog veka kada je Bobby Fischer pobedio Borisa Spaskog u okviru meča u Reykjaviku koji je kasnije postao poznat kao “Meč veka” i koji se odigrao 1972. godine. Pobeda je donela nacionalnu popularnost za Fischera i ponovo povećala globalni interes za ovu vrstu igre.
Jedna od najvažnijih prilika u istoriji šaha dogodila se u Americi kada je Garry Kasparov, svetski šampion, igrao protiv IBM-ovog superkompjutera Deep Blue 1997. godine. To je bio prvi put da je aktuelni svetski šampion poražen od kompjuterskog protivnika koji je igrao pod uslovima turnira, čime je označen neprocenjiv napredak u veštačkoj inteligenciji i računarstvu.
ŠAH U LATINSKOJ AMERICI
Šah se igrao širom Latinske Amerike otkako su ga doneli evropski kolonizatori na kontinent, uglavnom tokom 16. i 17. veka. Iako je bio popularan među autohtonim narodima od kraja devetnaestog veka, šah nikada nije bio prihvaćen od strane njih u ranijim vremenima.
U 19. veku, šah je stekao popularnost sa urbanim razvojem kao i rastom kulturnih institucija u velikim gradovima kao što su Buenos Aires, Rio de Janeiro i Santiago. Šahovski klubovi i kafići bili su omiljena mesta za igranje ove igre.
Do dvadesetog veka, šah se čvrsto ukorenio u mnogim delovima Južne Amerike. Argentina je postala jedan od najistaknutijih šahovskih centara na tom kontinentu, domaćin redovnih velikih međunarodnih turnira.
Neki od značajnih šahista iz Južne Amerike koji su uživali svetsku prepoznatljivost uključuju Miguel Najdorfa – poljskog igrača koji je emigrirao u Argentinu tokom Drugog svetskog rata i postao jedan od najjačih igrača na svetu; Henrique Mecking (Mequinho), brazilskog velemajstora koji je bio rangiran među najboljim svetskim igračima svog vremena tokom 1970-ih.
Danas, zemlje Južne Amerike imaju mnogo entuzijasta za ovu igru, a šah je prilično popularan širom kontinenta kao celine.
ŠAH U AFRICI
Istorijske korene šaha u Africi nisu tako duboki u poređenju sa onima u Evropi ili Aziji. Ipak, postojale su varijacije slične šahu koje su postojale vekovima u različitim delovima Afrike. Moderni oblik ove društvene igre stigao je u Afriku uglavnom u XIX veku zbog evropskih kolonizatorskih napora.
Tokom XX veka, posebno među državama koje su bile više povezane sa bivšim kolonijalnim silama poput Alžira, Egipta, Južne Afrike itd., ŠAH je počeo da dobija na popularnosti. I to su škole i univerziteti najviše promovisali šah, što je dovelo do osnivanja šahovskih klubova i asocijacija.
FIDE (Međunarodna šahovska federacija), na primer, podržava i implementira mnoge programe za promociju šaha, uključujući osnivanje šahovskih akademija i obuku instruktora.
Primeri poput Phione Mutesi iz Ugande, poznate kao „Kraljica Katve“ u filmskoj industriji, pokazuju kako se šah može koristiti kao sredstvo za lično unapređenje i rast unutar zajednice.
U nekim zemljama, škole uključuju šah u svoj kurikulum kako bi razvile sposobnosti kritičkog mišljenja i veštine rešavanja problema.
ŠAH U NOVOM VEKU
Danas, ova igra ima složenu prirodu koja je učinila da postane međunarodna stvar. Na primer, pored zabavnih svrha, kao i takmičenja, obrazovanja; lični razvoj kroz sticanje veština; međukulturna komunikacija se sve može postići pomoću ovog sporta.
Šah je globalno prepoznat kao igra uma koja pomaže u kognitivnom razvoju kroz poboljšanje sposobnosti zadržavanja memorije, koncentracije što dovodi do boljih ocena među malom decom. Igranje šaha pomaže u poboljšanju kognitivnih sposobnosti kao što su zadržavanje memorije ili koncentracija, posebno kod mladih studenata. Istraživanja su pokazala da uvođenje šaha u školske kurikulume poboljšava akademske performanse učenika uopšte, sa posebnim naglaskom na matematičke veštine.
Organizovani turniri, prvenstva i sponzorstva učinili su šah i profesionalnim sportom. Postoje razne mogućnosti za profesionalne igrače da imaju dugotrajne karijere i mnoge šanse da se takmiče na najvišem nivou, uključujući Svetsko šahovsko prvenstvo.
Stoga može biti korisno za oslobađanje od stresa i smanjenje nivoa anksioznosti ako se igra šah.
Veštačka inteligencija je značajno pod uticajem šaha. Istorijski okršaji između čoveka i mašine u šahu, poput IBM-ovog računara Deep Blue, pružili su dragocene lekcije u naprednoj AI tehnologiji.
Ukratko, ovo je aktivnost koja ostaje multidimenzionalna sa dalekosežnim svetskim implikacijama, služeći kao most koji povezuje generacije, kulture i tehnologije.