Први светски рат, познат и као Велики рат, био је монументални конфликт који је трајао од 1914. до 1918. године. Разумевање како и када је Први светски рат завршен је кључно за разумевање огромних геополитичких промена које су уследиле. У овом чланку, осврћемо се на завршне догађаје рата, стање на фронтовима, промену равнотеже моћи и факторе који су на крају довели до краја рата.
Последња година Првог светског рата
У 1918. години, након четири исцрпљујуће године рата, Централне силе, предвођене Немачком, Аустроугарском и Османским царством, биле су под огромним притиском. Савезници, који су укључивали Француску, Уједињено Краљевство, Италију, Сједињене Државе и друге, стекли су замах на Западном фронту. Улазак Сједињених Држава у рат 1917. године обезбедио је Савезницима свеже трупе и обимне ресурсе, променивши равнотежу моћи у њихову корист.
Пролећна офанзива и контраудари Савезника
У пролеће 1918. године, Немачка је покренула серију офанзива, познатих као Пролећна офанзива или Лудендорфова офанзива, у очајничком покушају да прекине ћорсокак на Западном фронту. Ове нападе су постигле значајне успехе, првобитно потиснувши Савезнике и уплашивши их. Међутим, немачке снаге су биле преоптерећене и исцрпљене.
У средини 1918. године, Савезници, уз подршку америчких трупа, покренули су серију успешних контраудара. У Офанзиви стотину дана, која је почела у августу 1918. године, Савезници су пробили немачке линије, повратили територију и натерали немачке трупе на повлачење. Непрестани притисак, у комбинацији са погоршањем ситуације у Немачкој, ослабио је решеност Централних сила.
Колапс Централних сила
У другој половини 1918. године, ситуација Централних сила брзо се погоршавала. Аустроугарска се суочила са унутрашњим немирима и колапсом своје империје док су различите етничке групе траговале за независношћу. Османско царство се такође распадало, губећи територију и борећи се са унутрашњим немиром. Бугарска је већ потписала примирје у септембру 1918. године и стога је била ван рата.
Немачка, најважнија сила иза Централних сила, била је на ивици колапса. Широка незадовољства, економске тешкоће и блокада Савезника довели су до недостатка хране и немира међу цивилним становништвом. Немачко војно руководство признало је бесмисленост наставка борбе.
Primirje od 11. novembra 1918. godine
Serija primirja obeležila je kraj Prvog svetskog rata. Dana 11. novembra 1918. godine, primirje je potpisano između Saveznika i Nemačke u železničkom vagonu u šumi Kompijen, Francuska. Ovaj sporazum je okončao borbe na Zapadnom frontu. Uslovi primirja zahtevali su od Nemačke da evakuiše okupirane teritorije i da demobilizuje i predaje većinu svoje vojne opreme.
Primirje je stupilo na snagu u 11. časova 11. dana 11. meseca, što je dovelo do poznate fraze "jedanaesti sat." Ovaj trenutak označava zvanično prekidanje neprijateljstava i godišnje se obeležava u mnogim zemljama kao Dan primirja ili Dan sećanja.
Faktori koji su doveli do kraja Prvog svetskog rata
Više ključnih faktora doprinelo je kraju Prvog svetskog rata:
Iscrpljenost Centralnih sila
Nakon godina intenzivnih borbi, Centralne sile su bile ekonomski i vojno iscrpljene. Stalni gubici i nedostatak resursa onemogućili su im da nastave ratne napore.
Superiornost Saveznika
Ulazak Sjedinjenih Američkih Država dao je Saveznicima dodatne ljudske resurse i sredstva, jačajući njihove ofanzivne snage. Saveznici su bili u mogućnosti da pokrenu efikasne protunapade i odbace Centralne sile.
Unutrašnja nesloga
Unutrašnji nesuglasici i politička nestabilnost stvorili su probleme za Centralne sile. Revolucije i ustanci u Austro-Ugarskoj, Nemačkoj i Osmanskom Carstvu oslabili su njihovu sposobnost da nastave rat.
Efikasna strategija Saveznika
Strategija Saveznika koordinisanih napada i efikasna upotreba novih tehnologija, kao što su tenkovi i avioni, značajno su doprineli razbijanju mrtve tačke na Zapadnom frontu.
Posledice i nasleđe Prvog svetskog rata
Kraj Prvog svetskog rata doveo je do značajnih geopolitičkih promena. Versajski ugovor, potpisan 28. juna 1919. godine, zvanično je okončao stanje rata između Nemačke i savezničkih sila. Ugovor je nametnuo visoke reparacije Nemačkoj i ponovo je nacrtao mapu Evrope, dovodeći do osnivanja novih nacija i raspada imperija.
Posledice Prvog svetskog rata bile su duboke i pripremile su teren za buduće sukobe, uključujući Drugi svetski rat. Rat je takođe doveo do značajnih društvenih i političkih promena koje su uticale na tok 20. veka.
Крај Првог светског рата био је сложен и вишеслојан процес под утицајем војних, економских и политичких фактора. Разумевање кључних догађаја и одлука које су довеле до прекида непријатељстава пружа драгоцене увиде у природу глобалног конфликта и важност дипломатије и сарадње у постизању мира. Примирје 11. новембра 1918. године означило је не само крај Првог светског рата већ и почетак нове ере у међународним односима.