Када помислите на Алберта Ајнштајна, вероватно замишљате његову дивљу косу и иконичну слику као једног од највећих научника у историји. Али каква је он био када није разматрао мистерије универзума? Овај чланак ближе погледа на Ајнштајнов приватни живот, дискутујући о његовој породици, хобијима и особинама које су га учиниле тако интригантном особом. Припремите се за забавно и увиђајно путовање у приватни живот овог генија!
Породица и рани живот
Рођен је у Улу на 14. март 1879. године од Хермана и Паулине Ајнштајн. Након неколико недеља од рођења, преселили су се у Минхен где су његов отац и ујак основали компанију за електричну опрему под називом Elektrotechnische Fabrik J. Einstein & Cie. Имао је сестру по имену Маја са којом је остао близак током целог живота.
Ајнштајн је имао проблема током својих раних школских година под строгим пруским образовним системом, али је био одличан у математици и физици. Нису говорили до четврте године, што је забрињавало његове родитеље јер су мислили да можда нешто није у реду с њим интелектуално, иако се испоставило да то уопште није било тачно; само је мало Албију требало више времена да састави реченице – корисна особина за некога ко планира да постане тако апстрактан мислилац.
Љубав и односи
Љубавни живот Алберта Ајнштајна могао би да се такмичи са било којим сценаријем сапунице када је у питању комплексност – или научне теорије, у том смислу! Оженио се два пута, уз неколико других веза.
Милева Марић
Милева Марић упознала је Алберта док су обоје били студенти на Швајцарској федералној политехници у Цириху (раније познатој као Eidgenössische Technische Hochschule ETZ). Она је сама била прилично талентована у физици, тако да је та заједничка интересовање довела до њихове романтичне везе, а касније су се званично венчали 1903. године – годину дана након што је Лизел дошла на свет, а затим и Ханс Алберт и Едуард, иако је прворођени умро пре него што је напунио годину дана, било због болести или је био предат на усвајање према различитим извештајима. Ипак, како је време пролазило, његова растућа јавна слава у комбинацији с њеним проблемима са менталним здрављем постепено је оптеретила њихов брак све док се коначно није распао 1919. године када је пристао да уплати будуће добитке од Нобелове награде за њену финансијску подршку, коју је она на крају добила након његове награде 1921. године.
Елса Ајнштајн
Након развода од Милева, Алберт се оженио својом другосрпстом рођаком по имену Елса Ловентал (рођена Ајнштајн). Они су се познавали од детињства, па када су се поново срели касније у животу током тешког периода за њега, то је пружило неопходну стабилност уз емоционалну подршку од некога ко је знао како је бити део Албертове унутрашње групе, јер такве ствари не дешавају се свакодневно око људи оваквог типа – али иако између њих није рођено биолошке деце, ипак су третирали Илзе Маргот Ловентал (Елсине ћерке из претходног брака) као да су њихова сопствена деца, да је било било каквих од тих родитеља укључених уопште…
Хобији и интересовања
Али да будемо искрени: Ајнштајн је био више од обичног физичара! Ево неколико примера његових разних хобија:
Музика
Алберт је био невероватно талентован виолиниста који је уживао у свирању музике током живота, чак је једном рекао да је постао физичар јер није постао музичар. Почео је да учи да свира овај инструмент када је био веома млад и никада није престао јер је налазио утеху и инспирацију у звуковима које производи, посебно уживајући у композицијама које су створили Моцарт и Бах, између осталих.
Јахте
Ајнштајн је волео чамце и проводио је много времена на води како би се опустио. Међутим, упркос својој љубави према једрењу, било је опште познато да је био ужасан у томе, јер би увек залутао или му је требала помоћ. Түмлер, његов чамац, пружио му је много драгоцених тренутака усамљености са његовим мислима.
Необичне навике и личне особине
Међу пријатељима и колегама, Ајнштајн је имао репутацију да је ексцентричан, као и да поседује одличан смисао за хумор. Ево неколико прича које илуструју ову страну његове личности:
Без чарапа
Не може се споменути Ајнштајн а да се не помене колико је мрзео да носи чарапе; понекад ни формални догађаји нису могли да промене његово мишљење, иако их је сматрао непотребним и досадним, преферирајући једноставност у одевању.
Непослушна коса
Дозволио је да му коса расте дивље, што је постало иконичан део начина на који су га људи замишљали, али то није само зато што је желео да изгледа другачије од других – то одражава равнодушност према личном изгледу у комбинацији са нагласком на интелектуалним потрагама.
Играћа природа
Поред тога што је био озбиљан у вези са научним радом, Ајнштајн је волео и да се шали: било је много смешних фотографија на којима је правио смешне лица или радио друге глупе ствари, попут исп sticking језика (најпознатија међу њима).
Kasniji godin i nasleđe
Kako je vreme prolazilo nakon 1933. godine kada su nacisti došli na vlast u Nemačkoj, primoravši Alberta Ajnštajna da se preseli u Sjedinjene Američke Države, gde je postao rezident na Institutu za napredne studije koji se nalazi u Princetonu - gradu u Nju Džersiju koji i danas ima istu instituciju - postignuto je mnogo više kako naučno, tako i politički kroz društveno angažovanje, dok je bio živ do smrti 1955. godine. Prema izveštajima, od tada nikada nije pominjao ništa vezano za zagovaranje ljudskih prava niti napore za očuvanje mira među nacijama širom sveta, osim cionističke borbe koju je snažno podržavao otkako se nastanio u Americi, nakon što je pobegao od progona koji je izazvao uspon vlasti pod vođstvom Adolfa Hitlera, primoravajući intelektualce da beže iz svoje domovine zbog straha za sigurnost života izraženog prema Jevrejima koji su živeli pod nacističkom vlašću.
Doprinosi pokojnog profesora Alberta Ajnštajna unapređenju znanja zabeleženi su daleko izvan okvira akademskih krugova. Njegov smisao za humor, humanizam i jedinstvena ličnost bili su dovoljni da ostave večni utisak u našim mislima, čineći ga živom legendom koja se nikada neće zaboraviti u istorijskim hodnicima ispunjenim velikim ljudima koji su menjali svet na bolje tokom svog vremena dok su još uvek disali među nama, poput drugih genija pre njega, čija je radoznalost bila najvažnija želja za pronalaženjem odgovora na najkompleksnija pitanja o prirodi oko koje koegzistiramo u ovom univerzumu gde boravi svako biće ili stvar poznata do sada, posmatrana ili najmanje zamišljena u mogućem obimu koji još nije otkriven, čekajući otkrovenje u nekom budućem trenutku koji može doći pre ili kasnije, ali do tada hajde da nastavimo da tražimo dublje unutar sebe dok ništa drugo ne ostane skriveno od pogleda osim istine same koja leži zakopana negde ispod slojeva neznanja obavijenih iluzijama rođenim iz ljudske slabosti zvane inteligencija koja uvek teži većem razumevanju svega, uključujući i sebe kao odraz postojanja.
Humani lik iza briljantnog uma
Albert Ajnštajn je poznat po svojim naučnim otkrićima, ali takođe vredi napomenuti da je bio višeslojan pojedinac sa dubokim razumevanjem muzike, neobičnim smislom za šale i posvećenošću pravednosti. Istražujući ljudsku stranu ove izuzetne ličnosti, možemo početi da shvatamo osobu ispod teorija, kao i da cenimo koliko su uticaja imali kako naučno, tako i društveno kroz istoriju, čime su otvorili put za razvoj nauke unutar društva u celini.
Stoga, kada sledeći put ove revolucionarne ideje udare na vas, ne zaboravite da je iza njih stajao čovek koji je voleo da se igra, plovi nikuda, putuje ovde, tamo i svuda; ajnštajnovski život služi kao podsećanje da su čak i najveći mislioci vođeni sopstvenim idiosinkrazijama i strastima, čime se još dublje povezuju s drugima.