Дубровник, смештен на јужној обали Јадранског мора, је један од најважнијих историјских и културних центара Хрватске. Основан је у 7. веку као мала насеобина од избеглица из римског града Епидаурума (данашњи Кавтат) који су побегли од словенских и авараских напада. Према легенди, избеглице су се населиле на малом острву званом Лаус, што на грчком значи "камени". Временом, острво Лаус се спојило са копном, а нова насеобина је названа Рагуза, по латинској речи за камен. Друге теорије претпостављају да је Дубровник основан још раније.
У 12. веку, Дубровник се развио у важан трговачки центар. Захваљујући повољном географском положају, град је постао важна раскрсница за трговину између Истока и Запада. Људи из Дубровника развили су моћну флоту која је доминирала Јадранским и Медитеранским морем. Трговачке везе са многим земљама у Европи и Блиском Истоку донеле су просперитет и богатство граду.
Током Средњег века, Дубровник је био под заштитом Византије, касније под влашћу Нормана, Републике Венецие и на крају, Мађарске. Године 1358, Република Дубровник успоставила је своју аутономију Уговором из Задра и формално је призната као независна република под номиналном заштитом мађарско-хрватског краља. Република Дубровник постојала је до 1808. године када је Наполеон укинуо.
Током векова, Дубровник је био познат по својој дипломатији и способности да одржи независност путем преговора и трговине. Град је био изузетно мултикултуран, што се одражавало у његовој архитектури, уметности и свакодневном животу. Дубровачки статут из 1272. године био је један од првих правних докумената у Европи који је регулисао живот у граду и штитио грађанска права.
Велики земљотрес 1667. године био је катастрофа за Дубровник, уништивши велики део града и однео многе жртве. Међутим, Дубровник се обновио захваљујући својој трговачкој мрежи и међународним везама. Реконструкција је довела до барокне обнове која је многим зградама и црквама дала њихов данашњи изглед.
Крајем 18. века, Дубровник је доживео пад због промена у трговачким рутама и конкуренције других трговачких сила. Наполеонове трупе окупирале су град 1806. године; две године касније, 1808. године, Република Дубровник је распуштена. Након Наполеоновог пораза, Дубровник је постао део Kраљевине Далмације у оквиру Хабсбуршке монархије, статус који је задржао до краја Првог светског рата. Након Првог светског рата и распада Хабсбуршке монархије, Хрватска и њене територије постале су део Kраљевине Срба, Хрвата и Словенаца, касније познате као Kраљевина Југославија. Након Другог светског рата, Дубровник је постао део Хрватске као једна од шест република социјалистичке Југославије.
Дубровник је имао огроман утицај на хрватску културу и литературу. Град је био центар интелектуалног, уметничког и културног живота, а његово књижевно и културно наслеђе и данас инспирише. Дубровник је Хрватској дао многе истакнуте писце, уметнике и интелектуалце чија дела и доприноси одражавају богатство историје и културног идентитета града. Неке од најпознатијих личности из Дубровника су:
Марин Држић (1508-1567)
Најпознатији хрватски драматург и комедиограф ренесансног периода, написао је комедије као што су "Дундо Мароје" и "Скуп," које су критиковале друштвене и политичке проблеме његовог времена и биле су веома популарне код публике.
Иван Гундулић (1589-1638)
Гундулић је један од најважнијих барокних песника у хрватској литератури. Његово најпознатије дело, еп "Осман," слави слободу и херојство. "Химна слободи," део Гундулићеве драме "Дубравка," и даље је симбол слободе и патриотског духа.
Јуније Паломотић (1607-1657)
Био је песник и драматург који је писао историјске драме и епове, укључујући дела као што су "Павлимир" и "Кристијада."
Рудјер Бошковић (1711-1787)
Иако је био познатији као научник, Бошковић је био и филозоф и песник. Његова дела су утицала на размишљање у природним наукама и филозофији.
Рат у 1990-им
Рат је почео након колапса Социјалистичке Федеративне Републике Југославије када су Хрватска и Словенија прогласиле своју независност 25. јуна 1991. године. Рат се водио између Хрватске и Југословенске народне армије (ЈНА), која је била у потпуности под контролом Србије и подржана од стране српских и црногорских паравојних јединица. Према попису из 1991. године који је претходио рату, Хрвати су чинили већину од 77,5% у Дубровнику, што је јасно показивало да је покушај освајања Дубровника био мотивисан искључиво жељом да се присвоји хрватска територија. Током опсаде, Дубровник је био подвргнут жестоким нападима и бомбардовањима. Историјска језгра града, која је под заштитом УНЕСЦО-а, претрпела су значајна оштећења. Културни и историјски споменици као што су градске зидине, палате и цркве су нападани и оштећени или уништени.
Опсада је трајала до краја 1991. године, са градом који је био под сталном ватром и прекинутим снабдевањем. Цивилно становништво је патило од недостатка хране, воде и медицинских средстава. Међународна заједница је осудила нападе, а Дубровник је постао симбол отпора и патње хрватског народа током рата.
Opsada Dubrovnika formalno je okončana početkom 1992. godine, kada su hrvatske snage prekinule opsadu i stabilizovale odbrambenu liniju oko grada. Do kraja godine, većina dubrovačkog zaleđa je oslobođena, a JNA se povukla.
Međunarodna zajednica, uključujući UNESCO, podržala je obnovu istorijskog centra Dubrovnika. Grad je postepeno povratio svoj sjaj i ponovo postao popularna turistička destinacija.
Dubrovnik danas
Danas je Dubrovnik jedna od najposećenijih turističkih destinacija u Mediteranu. Poznat je po svom prelepom starom gradu, koji je upisan na UNESCO-vu Listu svetske baštine 1979. godine. Grad je takođe poznat po svojoj kulturnoj baštini, festivalima i popularnosti kao lokacija za snimanje filmova i serija.
Istorija Dubrovnika odražava bogatu i složenu prošlost koja je oblikovala jedinstvenu kulturu i identitet grada. Simbol slobode, trgovine i diplomatije, Dubrovnik ostaje trajni spomenik ljudskoj otpornosti i napretku.