Маčke, с друге стране, имају веома добар вид при изузетно ниским нивоима светлости. Један од разлога је тај што могу да виде боље од већине сисара током ноћи.
Тапетум Лусидум
Маčke имају посебан слој ткива који се зове тапетум лусидум, смештен иза њихових ретина. Светлост се одбија од овог слоја назад кроз ретину, чиме се повећава количина светлости која достиже фотосензитивне ћелије. Зато, када је маčka осветљена, њене очи обично сјаје у тами.
Велики број штапића
Око маčke има висок проценат штапића у својој ретини који су веома осетљиви на светлост, како би помогли у слабом виду. За разлику од чепића (ћелија одговорних за боју и детаљан вид), штапићи су више реагују на светлост.
Велике зенице
Зеница маčke може да се прошири готово у облик круга, чиме омогућава да уђе што више светлости.
Бољи периферни вид
Маčke могу да виде више у свом периферном видику, за разлику од људи који се фокусирају само на један објекат у исто време. Ова способност им помаже да пронађу плен или открију опасност у тами.
Мања перцепција боја
Иако су очи маčke више прилагођене за правилно виђење у слабој светлости, не виде боје тако јасно као људи, посебно када је мрак. Перцепција боја код маčke није живописна; најбоље виде плаву и жуту.
Дакле, са овим анатомским и физиолошким адаптацијама, маčke могу боље да виде ноћу у поређењу са дневним светлом. Ове карактеристике их чине савршеним за лов током мрачних сати, баш као и њихове претке који су углавном били ноћне животиње.