Šta vam pada na pamet kada čujete ime Albert Einstein? Neuredna kosa, genijalne jednačine i mozak koji je promenio naše razumevanje univerzuma su samo neke od stvari koje vam mogu pasti na pamet. Ali šta zapravo znamo o ovom čoveku iza teorije relativnosti? U ovom članku ćemo na zabavan način pogledati zanimljiv život i neverovatan rad Alberta Einsteina.
Rani život: Rođenje genija
Albert Einstein je rođen u Ulmu, Nemačka, 14. marta 1879. godine. Od ranog uzrasta pokazivao je snažan interes za matematiku i nauku, iako se kaže da je imao poteškoća sa svojim učenjem zbog inflexibilnosti svog obrazovanja. Lepo je znati da čak i geniji ponekad imaju problema u školi!
Jedna poznata priča govori o mladom Albertu koji nije govorio sve do svoje četvrte godine. Zabrinuti, njegovi roditelji su ga odveli kod lekara koji im je rekao da je njihov sin jednostavno kasni govornik. Kada je konačno počeo da govori, legenda kaže da su njegove prve reči bile pritužbe na ukus njegove hrane. Jasno je da je Einstein uvek imao visoke standarde!
Akademska karijera: Od neuspeha do uspeha
Einsteinova akademska karijera nije bila nimalo glatka. Nakon što je završio školu u Švajcarskoj, imao je poteškoća da pronađe posao kao učitelj i na kraju je prihvatio posao kao ispitivač patenata u Bernu. Tokom svog vremena tamo nastavio je da proučava i razvija različite teorije po kojima će kasnije postati poznat. Samo 1905. godine – koja se često naziva njegovom "čudesnom godinom" – objavio je četiri revolucionarna rada.
Ovi radovi su obuhvatili fotoelektrični efekat, Brownovu mračnu, specijalnu relativnost (onu sa E=mc²) i ekvivalenciju mase i energije. Poslednja jednačina postala je možda najpoznatija formula u istoriji jer sugeriše da se materija može pretvoriti u energiju i obrnuto.
Teorija relativnosti: Promena našeg razumevanja univerzuma
Godine 1905. Einstein je objavio svoju specijalnu teoriju relativnosti, koja je revolucionisala fiziku pokazujući da prostor i vreme nisu apsolutni, već relativni u odnosu na posmatračevu tačku gledišta. Ovo je bilo radikalno odstupanje od Njutnovske fizike, koja je bila prihvaćena kao evanđelje više od dva veka.
Zatim je 1915. godine predstavio svoju opštu teoriju relativnosti, koja se oslanjala na njegov prethodni rad i uvela koncept zakrivljenog prostor-vremena. Prema ovoj teoriji, gravitacija nije sila koja deluje između masa (kako je verovao Njutn), već je uzrokovana njihovim deformisanjem okolnog platna ili "gumene ploče" prostor-vremena. Poznata posmatranja pomračenja iz 1919. godine koja je sproveo Sir Arthur Eddington potvrdila su Einsteinova predviđanja i donela mu svetsku slavu.
Каснији живот: Познати научник сусреће светске догађаје
Са својим новооткривеним међународним статусом славне личности, Алберт Ајнштајн путовао је по свету, одржавајући предавања и сарађујући са другим физичарима. Међутим, 1933. године, када је Адолф Хитлер дошао на власт у Немачкој, Ајнштајн – као Јевреј – напустио је Европу заувек и емигрирао у Америку. Примио је позицију на Институту за напредне студије на Универзитету Принстон, где ће остати до своје смрти 1955. године.
Ајнштајн није само дао велике доприносе науци, већ је био и страствени активиста за мир и социјалну правду. Противио се национализму и милитаризму и подржао покрет за грађанска права у Америци. Никада није изгубио свој осећај за хумор или скромност. Познато је да је рекао: “Немам посебан таленат; само сам страствено радознан.”
Занимљиве чињенице & цитати
Хајде да направимо паузу од свих озбиљних ствари и уживамо у неким лакшим чињеницама и цитатима из Ајнштајновог живота:
Ајнштајнова љубав према музици
Добро је свирао виолину и често је говорио да, да није био физичар, волео би да буде музичар.
Икона моде
Са својом дивљом фризуром и склоношћу да не носи чарапе, Ајнштајн је једном приметио: “Зашто бих носио чарапе? Моја стопала су већ покривена!”
Једноставан начин живота
Упркос томе што је био светски познат, Ајнштајн је водио скроман начин живота и веровао у једноставност. “Из нереда,” рекао је, “пронађи једноставност.”
Трајно наслеђе Алберта Ајнштајна
Алберт Ајнштајн је умро 18. априла 1955. године – али његово наслеђе живи. Од релативитета до хуманитаризма, његове идеје обликовале су наше разумевање универзума, изазивајући нас да другачије размишљамо о себи. До данас, ови налази и даље инспиришу генерације научника и мислилаца око њих, који су били мотивисани радозналошћу, као што ништа друго није могло да их инспирише ка већим висинама кроз креативну упорност унутар себе, све док на крају нове границе нису достигнуте, искључиво зато што су такве границе остављене довољно широке, иако се на први поглед могу чинити уске.
Дакле, следећи пут када видите слику Алберта Ајнштајна, запамтите – иза тих лудих очију је неко ко је променио све својим умом! И можда одвојите минут да прихватите овог генија и његове особитости, јер геније понекад може бити веома чудан.