Uronite u očaravajući svet korala i koralnih grebena i otkrijte skrivene čudesne stvari ispod površine okeana. Da li se ikada pitate zašto su ova podvodna naselja jedan od najraznovrsnijih i najvažnijih ekosistema na Zemlji? Od njihovih delikatnih dizajna do kritičnih uloga u morskom životu, koralni grebeni su lepi i vitalni za dobrobit naše planete. Otkrijte tajne Velikog koralnog grebena, prirodne lepote koja svake godine privlači milione posetilaca. Da li se pitate o koralnom nakitu ili zašto su korali neophodni u medicini? Nastavite da čitate kako biste saznali nezamislive činjenice o fascinantnom životu i velikom značaju korala!
Šta su korali
Korali su neverovatna morska bića od suštinskog značaja za okeanske ekosisteme. Mnogi mali polipi koji se okupljaju u kolonije čine koralne kolonije. Polipi su sitni, meki organizmi u obliku cevi sa pipcima za hvatanje plena. Grupa Cnidaria je klasa u kojoj možemo pronaći vrste korala uključujući morsku anemonu, meduze i druge.
Tipovi korala
Tvrdokorni korali (Scleractinia)
Tvrdokorni korali grade skelete od kalcijum karbonata koji formiraju strukturu koralnog grebena. Ove vrste korala rastu oko 0,5-10 centimetara godišnje u zavisnosti od vrste i uslova, stvarajući čvrste strukture od kalcijum karbonata koje rastu različitim brzinama. Većina korala koji grade grebene ima prosečnu brzinu rasta od 1-3 cm/godišnje. Mnogi mali polipi čine svaku koloniju tvrdokornih korala. Njihova tubularna tela imaju usta okružena krunom pipaka. Većina tvrdokornih korala živi u simbiozi sa mikroskopskim algama koje se zovu zooksantelle, koje obavljaju fotosintezu i obezbeđuju hranljive materije koralima.
Tvrdokorni korali se dele na dve glavne grupe: korale sa velikim polipima (LPS) i korale sa malim polipima (SPS).
Euphyllia spp. (Frogspawn, Hammer, Torch Coral), Acanthastrea spp., Trachyphyllia geoffroyi (Open Brain Coral) i Favia spp. (Moon Coral) su neki od LPS korala.
Acropora spp., Montipora spp., Pocillopora spp. (Cauliflower Coral) i Stylophora spp. su primeri SPS korala.
Meki korali (Alcyonacea)
Meki korali nemaju tvrdi skelet, ali imaju unutrašnje iglice (mikroskopske igle) koje pružaju određenu podršku. Nazivaju se "mekim" zbog svoje teksture koja više podseća na kožu nego na bilo šta drugo. Mnoge vrste riba i beskičmenjaka pronalaze stanište i sklonište među granama i polipima mekih korala, koji takođe služe kao izvori hrane za druge organizme, čime se povećava biodiverzitet na koralnim grebenima i doprinosi složenosti i zdravlju ekosistema kroz njihovo prisustvo. Oni hvataju plankton i organske čestice iz vode učestvujući u prehrambenoj mreži koralnih grebena.
Primeri mekih korala:
Gorgonije poznate po svojim strukturalnim oblikima nalik na lepezu su česte na grebenima i dodaju složenost ekosistemima.
Kožni korali imaju glatku, kožastu površinu, mogu formirati raznolike oblike kao što su ploče ili grane.
U mnogim koralnim grebenima su prisutni meki korali iz roda Sinularia; tako da doprinose biodiverzitetu kao i strukturi ovih grebena.
Šta korali jedu
Većina vrsta korala živi u simbiozi sa malim algama koje se nazivaju zooksantelle, a koje se nalaze unutar njihovih tkiva. Ove alge obavljaju fotosintezu i proizvode hranljive materije koristeći sunčevu svetlost. Ove mikroorganizme dele skoro 90% svojih fotosintetskih proizvoda sa koralima, kao što su (to uključuje glukozu, amino kiseline i druge). Ova veza omogućava koralima da rastu zdravo čak i u vodama siromašnim hranljivim materijama, koje se nazivaju oligotrofne vode.
Koralni polipi takođe imaju pipke koji se noću protežu da uhvate plankton i druge male organizme. Pipci poseduju žarne ćelije (nematociste) koje imobilizuju plen. Štaviše, korali hvataju različite vrste planktona kao što su zooplankton (mali morski organizmi) i fitoplankton (morske alge). Pored ovoga, mali morski stvorovi kao što su mikroskopski rakovi; larve i detritus mogu biti uhvaćeni od strane korala.
Rastvorene organske supstance mogu se direktno apsorbovati od strane korala iz vode. Mogu biti u obliku amino kiselina, masnih kiselina i drugih vrsta malih organskih molekula. Neki korali dobijaju hranljive materije direktno kroz površinu svojih polipa.
Korali hvataju lebdeće mikroskopske organizme ili organske čestice kroz svoj sluz i pipke. Neki oblici ovih korala proizvode lepljivu supstancu nalik na sluz koja prikuplja čestice hrane kroz vodene struje. Ova zatvorena masa se zatim vraća u polipe gde se vari. Strategije hvatanja hrane čine se veoma različitim među rodovima; ali svi se čine dovoljno efikasnim za ovu svrhu jer mnogi uspevaju kao generalisti u ishrani, održavajući istovremeno određeni stepen specijalizacije unutar njih. Oslanjaju se na solarnu energiju za hvatanje planktona kroz zooksantelle i apsorpciju rastvorenih organskih materija. Na primer, neki koriste sluz dok drugi koriste pipke za hvatanje mikroskopskih organizama i drugih ostataka suspendovanih u vodi. Ova kombinacija dovodi do raznovrsnih metoda ishrane koje omogućavaju koralima da prežive i napreduju u različitim morskim okruženjima.
Boje korala
Vrste korala imaju mnoge različite boje, što ih čini jedinstvenim i privlačnim. Boja korala zavisi od njegove vrste, tipa simbiotskih algi, uslova životne sredine i dostupnosti hrane. Prirodna boja korala varira i može uključivati zelenu, smeđu, plavu, ljubičastu, crvenu, ružičastu, kao i žutu među ostalima; ova pigmentacija pripisuje se kombinaciji faktora kao što su prirodni pigmenti iz samih korala, okruženje i dostupnost hranljivih materija. Ova široka paleta nijansi čini ih jednim od najprivlačnijih bića u moru.
Da li korali mogu da se kreću?
Za razliku od drugih životinja, kretanje se generalno ne dešava kod vrsta korala. Međutim, postoje nekoliko načina na koje ovi organizmi ili njihovi delovi mogu da se kreću ili prilagođavaju.
Na primer, polipi mogu promeniti svoju lokaciju kada hvataju hranu iz vode pomeranjem pipaka. To se dešava samo u maloj meri i uglavnom služi tokom hranjenja, ali i za zaštitu. Polipi se takođe otvaraju i zatvaraju kao odgovor na stimulanse poput laganog dodira ili čak prisustva hrane.
Rast nekih koralnih kolonija postiže se pupanjem novih polipa iz postojećih, koji se polako šire po svom supstratu. Dok rastu duž supstrata, neke kolonije menjaju poziciju, iako to traje dugo. Druge vrste poput Xenije mogu "hodati" po supstratima produžavanjem, ali vrlo sporim tempom.
Osim toga, ova faza je za njih da dođu do novih područja, jer larve poznate kao planulae plivaju sa cilijama dok se ne pričvrste na odgovarajuće mesto gde će sazreti u odrasle kroz metamorfozu (Wiley 2009).
Kretanje se takođe može primetiti kod određenih tipova kao što su funghiidae, koji mogu da se pomeraju po sedimentarnom dnu, za razliku od onih čije su baze fiksirane, pa zavise od strujanja ili kontrakcije (Wiley 2009).
Staništa korala
Različiti delovi okeana širom sveta su dom koralima, pri čemu se većina nalazi u toplim plitkim tropskim vodama. Neka mesta koja imaju korale uključuju:
Veliki koralni greben
Nalazi se uz obalu Kvinslenda, Australija, Veliki koralni greben je najveći koralni greben na Zemlji, proteže se na više od 2.300 kilometara i dom je hiljadama morskih vrsta.
Koralni trougao
Obuhvata Indoneziju, Maleziju, Filipine, Papuu Novu Gvineju, Istočni Timor i Solomonska Ostrva; ova oblast ima najveći broj koralnih vrsta (preko 600) i ribljih vrsta koje se broje u hiljadama globalno.
Koralni grebeni Kariba
Oblasti oko obale Floride, uključujući Meksiko, Belize, Kubu i Bahame, takođe imaju korale u Karipskom moru. To je veoma biodiverzitetan i važan ekosistem uprkos svojoj maloj veličini u poređenju sa Velikim koralnim grebenom.
Crveno more
Korali rastu između Afrike i Azije duž obala Egipta, Sudana, Saudijske Arabije, Jordana itd. Veliki broj turista koji su ronioci dolazi na ovo mesto jer ima bistru vodu i mnogo različitih vrsta korala, što privlači i mnoge naučnike.
Korali u Indijskom okeanu uključuju Maldivska ostrva, Sejšele, Mauricijus, Andamanska i Nikobarska ostrva, kao i obalu Madagaskara. Oni su bogati koralnim grebenima i često privlače turiste zbog prelepih plaža, kao i podvodnog života koji se neguje visokom biološkom raznolikošću.
KORALI PACIFIČKOG OKEANA
Polinezija, Mikronezija, Fidži, Samoa, Havaji takođe imaju mnoga mala ostrvska područja koja imaju značajne koralne ekosisteme koji su od suštinskog značaja za ljude koji tamo žive i biodiverzitet.
FLORIDA KIJEVI
Florida Kijevi su nacionalni park u Sjedinjenim Američkim Državama koji se nalazi uz obalu Floride i domaćin je mnoštvu morskih života, uključujući korale, čime ga čini popularnim mestom za ronjenje i destinacijom za istraživanje onoga što se nalazi ispod njegovih voda.
KORALI SREDOZEMNOG I JADRANSKOG MORA
Iako nisu toliko rasprostranjeni niti raznoliki kao tropski koralni grebeni, korali se takođe mogu naći u Sredozemnom i Jadranskom moru. Koriste se za pravljenje nakita poput ovog crvenog korala (Corallium rubrum), koji je jedan od najpoznatijih korala u ova dva mora. Priznaćemo, ove minđuše se obično prodaju na dubinama između 10 metara do 200 metara ispod nivoa mora. Uprkos svojoj nejasnoći i dosadnosti u poređenju sa njihovim polarnim suprotnostima, Sredozemno i Jadransko more i dalje igraju vitalnu ulogu u očuvanju okeanske biodiverziteta, kao i održavanju stabilnosti ekosistema.
ŠTA JE KORALNI GREBEN?
Koralni grebeni su strukture koje se sastoje od kolonija korala koji pripadaju morskim beskičmenjacima iz klase Cnidaria. Ovi grebeni su među najbiološki raznovrsnijim ekosistemima na Zemlji zbog svoje bogatosti i ekološkog značaja. Koralni grebeni počinju kao sitne pojedinačne kolonije korala koje se pričvršćuju za tvrde površine kao što su vulkanske stene ili erodirani delovi morskog dna. Kada se pričvrste, razvijaju se u polipe koji se nazivaju planula larve, nakon čega se dele formirajući kolonije.
STRUKTURA KORALNOG GREBENA
Živi korali se mogu videti na površini grebena, koji se sastoji od sitnih organizama koji se nazivaju polipi. Ovi mali polipi luče kalcijum karbonat odgovoran za izgradnju kostura korala. Polipi neprekidno stvaraju nove dok se dele, šireći se da pokriju kolonije i tako formiraju slojeve živih korala na svojoj površini. Kada polip raste i umre, ostavlja iza sebe svoj kostur od kalcijum karbonata. Kosturi čine temelj za greben koji stvara mrtve slojeve korala ispod sloja živih korala iznad.
Mrtvi korali ispod površine pružaju strukturnu stabilnost za greben i omogućavaju mu da raste u visinu i širinu. Mrtvi korali nude tvrdu površinu na kojoj se novi korali mogu pričvrstiti i uspostaviti. Mrtve strukture ne bi bile pogodan supstrat za kolonizaciju budućih generacija kolonijalnih polipa koji prave svoje domove od ovih ostataka. Takvi mrtvi skeletni ostaci formiraju složene staništa koja deluju kao utočišta za mnoge morske životinje uključujući ribe, beskičmenjake i alge među ostalima.
Veliki koralni greben
Veliki koralni greben je najveći koralni sistem na svetu i jedno od najimpresivnijih prirodnih čuda. Nalazi se uz obalu Kvinslenda u Australiji, proteže se na više od 2.300 kilometara. Pokriva površinu od oko 344.400 kvadratnih kilometara. Sastoji se od više od 2.900 pojedinačnih grebena i 900 ostrva. Uvršten je na UNESCO-vu listu svetske baštine 1981. godine zbog svoje izuzetne prirodne vrednosti.
Dom je hiljadama vrsta, uključujući više od 1.500 vrsta riba, 411 vrsta tvrdih korala, 134 vrste morskih sisavaca i stotine vrsta morskih ptica. Pored korala, greben pruža stanište za morske kornjače, ajkule, raže, delfine i dugonge. Veliki koralni greben obuhvata raznovrsne ekosisteme, uključujući lagune, mangrove, estuarije, plitke vode i duboke grebene. Formiranje Velikog koralnog grebena počelo je pre oko 20 miliona godina, dok je njegova trenutna forma stara oko 8.000 godina, nakon poslednjeg ledenog doba. Greben raste kroz neprekidan proces izgradnje kalcijum karbonata od strane korala i drugih organizama, zajedno sa akumulacijom sedimenta.
Veliki koralni greben privlači oko 2 miliona turista godišnje, značajno doprinoseći australijskoj ekonomiji. Popularne aktivnosti uključuju ronjenje, snorkeling, ribolov, krstarenje i posmatranje morskog života.
Autoritet za morski park Veliki koralni greben (GBRMPA) sprovodi propise za očuvanje grebena. Veliki delovi grebena su proglašeni za zaštićena područja sa ograničenjima na ribolov, turizam i druge aktivnosti. Istraživački i obrazovni programi fokusiraju se na praćenje stanja grebena i podizanje svesti o njegovom značaju i pretnjama.
Izrada koralnog nakita i druge uloge
Izrada koralnog nakita datira hiljadama godina unazad, a koralni nakit se smatra lepim komadima sa simboličkim značenjima. Crveni koral (Corallium rubrum) je najpopularniji materijal za izradu nakita zbog svoje duboke crvene boje. Pronalazi se u Sredozemnom moru i Atlantskom okeanu u delovima.
Trgovina koralima je regulisana nacionalnim i međunarodnim zakonima poput CITES-a (Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore) kako bi se sprečila njihova prekomerna eksploatacija.
Koralni se koriste kao biomaterijali u medicini, posebno za transplantaciju kostiju. Koralni kalcijum karbonat podseća na ljudske kosti i može podsticati formiranje kostiju tokom ortopedskih i stomatoloških operacija.
Istraživanja se nastavljaju na bioaktivnim supstancama iz korala i koralnih organizama kako bi se razvili novi lekovi. Na primer, neke supstance dobijene iz korala su pokazale anti-kancerogena, antivirusna ili antibakterijska svojstva.
Obnova koralnih grebena koristi fragmente korala. Takve tehnike uključuju sadnju korala u oštećenim područjima kako bi se stimulisali procesi oporavka poput rasta. Koralni se takođe koriste za kreiranje veštačkih grebena kako bi se poboljšao stanište morskog života, što će takođe olakšati ribolov i ekoturizam; oni takođe služe kao prirodni zaštitnici duž nekoliko plaža, čime se smanjuje erozija.
Koral je simbol lepote i zaštite u mnogim kulturama širom sveta. Tradicionalne ceremonije koriste koralni nakit ili dekoracije uglavnom napravljene od ovog dragocenog materijala.
Zašto su korali važni
Korali su važni za morske ekosisteme, kao i za ljudske zajednice iz niza razloga. Može se tvrditi da se njihov značaj posmatra iz ekološke, ekonomske i kulturne perspektive. Koralni grebeni pružaju stanište za oko 25% svih morskih vrsta, uključujući ribe, mekušce, rakove, morske kornjače i mnoge druge.
Корали развијају компликоване структуре које омогућавају развој различитих еколошких ниша, подржавајући богату биодиверзитет. Они чине значајан део ланаца хране и подржавају популације неколико врста које зависе од њих за храну и уточиште. Присуство коралних гребена на обалама смањује снагу таласа, те делује као природне баријере против таласа како би заштитиле плаже од ерозије и олујних таласа. Гребени такође држе седименте на месту, спречавајући их да се померају ближе обали.
Корални гребени формирају станишта за многе врсте риба важне у локалним или комерцијалним риболовима током специфичних фаза њихових животних циклуса. Због своје лепоте и биодиверзитета, милиони туриста годишње посећују коралне гребене. Ронилаштво, заједно са сноркелингом, имају велики економски утицај на локалне области.
Корални гребени су есенцијална места за научна истраживања која помажу у објашњавању екологије, еволуције, климатских промена и биотехнологије, између осталих. Корали су витални за одржавање здравља океана и повећање стопа преживљавања међу многим морским врстама на глобалном нивоу. Њихов еколошки, економски и културни значај чини их незаменљивим у односу на одржавање биодиверзитета; подржавање локалних друштава; заштита обала итд.
Очување и заштита корала
Корали се суочавају са бројним претњама за своје опстанак. Климатске промене, које укључују повећање температура океана и океанску киселост, доводе до избелљивања корала и слабења њихових скелета.
Загађење из пољопривредних хемикалија, пластике и разливања нафте такође додатно оштећује коралне екосистеме. Цветање алги као резултат еутрофикације због вишка хранљивих материја блокира сунчеву светлост и смањује кисеоник у води.
Станишта корала уништавају се прекомерним риболовом, док се еколошка равнотежа нарушава. Корални гребени физички су оштећени људским активностима као што су туризам и развој земљишта, између осталог, што доводи до повећане седиментације која гуши корале.
Морске заштићене области могу регулисати активности око себе, што помаже у очувању корала. Смањење загађења кроз правилно управљање отпадом, као и примена еколошке пољопривреде, кључно је. Глобалне иницијативе за смањење гасова са ефектом стаклене баште могу помоћи у ублажавању климатских промена.
Оштечена подручја могу се обновити активним програмима рестаурације гребена, као што је трансплантација корала. Биодиверзитет корала је виталан за безбедност наше планете у погледу заштите обала. Они играју критичну улогу у екосистемима; без њих не би било функционисања екосистема уопште. Очување корала захтева координацију јер су они толико повезани са другим врстама у свом окружењу из којег црпе храну. Здравље мора зависи од очувања корала како би се осигурала продуктивност у тим областима. За светска друштва, корали имају значај.
Закључак
Корални рифови су више од лепих морских организама; они стварају живот под морем, пружајући домове хиљадама врста и штитећи нас од ерозије обале. Не може се довољно нагласити колико су ове врсте еколошки важне не само за себе, већ и за економску добробит људи или чак културно наслеђе. Ипак, морамо хитно решити ова безбројна питања која угрожавају њихово постојање, као и одмах деловати, иначе ће наши праунучад наћи само пустош. Нису само научници или екологи који би требали да се брину о томе, већ је потребно да сви учествују, укључујући и мене. Чинећи неке мале ствари, као што су избегавање пластичних кесица и подршка еко-туризму, можемо помоћи у спасавању ових крхких екосистема. Наша судбина је нераздвојно повезана са судбином коралних рифова. Јер су они од кључне важности за морски живот, наша инвестиција данас у њихову заштиту гарантује лепоту и здравље наших океана сутра и у годинама које долазе.